Современная этнографическая музеология в Сербии: культурная преемственность и поиск новых концепций

DOI: 10.33876/2311-0546/2025-3/7-29

Авторы

Ключевые слова:

этнографические музеи, Сербия, новая музеология, идентичность, традиция

Аннотация

В статье в фокус внимания попадает проблема современной модернизации этнографических музеев, а также вопрос их значимости в контексте идентичности, культурной и социальной памяти населения. На примере этнографических экспозиций в музеях Республики Сербии рассматриваются подходы к презентации, выбору тематик выставок и коллекционированию экспонатов под влиянием идей «новой музеологии», антропологизации базовой науки и расширившегося понимания этнографического поля. В случае Сербии сказываются также изменения в политической системе страны. Этнология, с ее интересом к этнокультурным процессам, и хранящиеся в музеях этнографические коллекции оказались востребованными реформирующимся государством не только с точки зрения культуры, но и в социально-политическом инжиниринге. В то же время в Сербии концептуальная парадигма этнографических музеев в начале XXI в. потребовала трансформации. Автор рассказывает о дискуссиях, развернувшихся в научных кругах сербских ученых, в том числе о критических замечаниях со стороны коллег, по поводу состояния музейного дела в Сербии. Она характеризует деятельность Этнографической секции в составе Музейного общества Сербии, Этнографического музея г. Белграда, Музея под открытым небом «Старое село» в с. Сирогойно, других музеев с этнографическими отделами и описывает практические шаги, конкретные факты организации в определенной степени «новаторских» экспозиций в выставочных залах этой страны. По мнению автора во многом опыт Сербии можно считать успешным.

Биография автора

  • Марина Мартынова, Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН

    Мартынова Марина Юрьевна — д. и. н., профессор, Заслуженный деятель науки РФ, главный научный сотрудник — зав. Центром европейских исследований, Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН (Российская Федерация, 119334 Москва, Ленинский пр., 32А). Эл. почта: martynova@iea.ras.ru ORCID ID: https://orcid.org/0000-0001-7280-7450

    Ссылка при цитировании: Мартынова М. Ю. Современная этнографическая музеология в Сербии: культурная преемственность и поиск новых концепций // Вестник антропологии. 2025. № 3. С. 7–29.

    Публикация подготовлена в рамках Плана научно-исследовательских работ ИЭА РАН.

    Научная литература

    Беззубова О. В. Музей и политика памяти // Международный журнал исследований культуры. 2016. № 13 (26). С. 76–84.

    Куклинова И. А. Новая музеология: современное осмысление концепта // Вестник СПбГИК. 2020. № 3 (44) сентябрь. С. 68–72. https://doi.org/10.30725/2619-0303-2020-3-68-72

    Мартынова М. Ю. Реставрация и консервация предметов старины в Этнографическом музее г. Белграда (Республика Сербия) // Современное состояние и перспективные подходы к реставрации и консервации художественных произведений: Сборник научных трудов II Всероссийской научно-практической конференции (с международным участием) (24 мая 2023 г.) / [отв. ред. В. В. Сафонов]. М.: ФГБОУ ВО «РГУ им. А. Н. Косыгина», 2023. С. 123–128.

    Мартынова М. Ю. Сохранение и консервация традиционных предметов быта в Этнографическом музее под открытым небом (на примере музея «Старое село» в Сербии) // Современное состояние и перспективные подходы к реставрации и консервации художественных произведений: Сборник научных трудов IV Всероссийской научно-практической конференции (с международным участием) (22–23 мая 2025 г.) / [отв. ред. В. В. Сафонов]. М.: ФГБОУ ВО «РГУ им. А. Н. Косыгина», 2025. С. 17–23.

    Гавриловић Љ. Етнографска музеологија: да или не // Рад Музеја Војводине. 2004. № 46. С. 317–325.

    Гавриловић Љ. Култура у излогу: ка новој музеологији. Београд: Етнографски институт САНУ, 2007. 220 c. (Посебна издања № 60).

    Гавриловић Љ. О политикама, идентитетима и друге музејске приче. Београд: Етнографски институт САНУ, 2009. 201 c. (Посебна издања № 65).

    Зец Т. Изложбена делатност Етнографског музеја у Београду 1976−2001 // Гласник Етнографског музеја 2001−2002. № 65−66. С. 319−332. https://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/Гласник-Етнографског-музеjа-65-66

    Ивковић М. Конзервација и рестаурација у музеју на отвореном “Старо село” у Сирогојну // Музеји на отвореном. Зборник / Open Air Museums Memoir. Сирогојно: Музеј на отвореном „Старо село“, 2012. С. 93–109.

    Јовановић-Гудурић И. (уредник). Традиција вашара у Србији. Београд: Музејско друштво Србије, 2023. 164 с. (Информативни билтен. № 15).

    Ковачевић И. Музеји и модернизација: дрес, трактор и пластична лутка // Етноантрополошки проблеми. 2011. № 6/2. С. 365–379.

    Малешевић М. Традиција у транзицији: у потрази за ‘још старијим и лепшим“ идентитетом // Етнологија и антропологија: стање и перспективе, ур. Драгана Радоjичић. Београд: Етнографски институт САНУ, 2005. 219–234. http://www.etnoinstitut.co.rs/iles/zbornik/21.pdf 

    Марковић З. 1976. Етнографски музеј у Београду // Етнографски музеј у Београду 1901−1976. Београд: Српска академија наука и уметности, 1976. С. 7−24.

    Ромелић Ж. М. Одевни предмети као симбол једне генерације из етнолошке збирке Народног музеја Крушевац // Музеји. Нова серија. 2017. № 5. С. 83–97.

    Росић-Божановић Б. Основна концепција привређивања у Музеју народног градитељства у Сирогојну са посебним освртом на израду злакуске грнчарије // Заштита споменика народног градитељства; Зборник радова са Саветовања о заштити споменика народног градитељства. Београд, 1984. С. 175–179.

    Савић А., Врзић С. Музеји и комуникација с публиком у 21. веку — савремене праксе. Београд: Музејско друштво Србије, 2024. 211 с. http://www.mdsrbija.org/dokumenta/Muzejiikomunikacijaspublikom.pdf

    Селенић К. Изложбе аквизиције у Етнографском музеју у Београду, 1981–2020 // Гласник Етнографског музеја. Кн. 85. 2021. С. 103–125. https://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/Гласник-Етнографског-музеjа-85

    Селенић К. Од 1904. до данас: сталне поставке Етнографског музеја у Београду // Гласник Етнографског музеја. Кн. 88. 2024. С. 149–180. https://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/Гласник-Етнографског-музеjа-88

    Танацковић Ј. Антрополошка музеализација нематеријалног културног наслеђа у Музеју Јадра // Гласник Етнографског музеја. 2019. № 83. С. 11–32. https://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/Гласник-Етнографског-музеjа-83

    Томић-Јоковић С. Ткане покривке и прекривке // Каталог изложбе Музеј на отвореном “Старо село”. Сирогојно, 2002.

    Ћирјаковић И. Збирка Млекарства у Народном музеју Чачак — индустријско наслеђе и музеји у саставу: проблеми и перспективе нових видова предста вљања и излагања // Музеји. Нова серија. 2024. № 11. С. 133–152.

    Финдрик Р. Три године рада на изградњи музеја народног градитељства у Сирогојну // Гласник Друштва конзерватора Србије. 1983. № 7. С. 61–65.

    Huyssen A. Escape from Amnesia. The Museum as a Mass Medium // Huyssen A. Twilight Memories: Marking Time in a Culture of Amnesia. New York: Routledge, 1995. P. 13–263.

    Jakovljević-Šević T. Redeinisanje etnografske muzeologije: odgovor na izazove savremenosti. Primeri muzejske prakse u Srbiji // Etnoloska istrazivanja. 2014. Br. 18/19. S. 147–161.

    Krstić D. Materijali za učvršćivanje ili konsolidaciju kamena // KONKAM 2004: zbornik radova / Seminar i radionica o konzervaciji kamena, 20–23 listopada 2004. Split: Umjetnička akademija Sveučilišta u Splitu, Odsjek za konzervaciju i restauraciju, 2004. 70 s.

Загрузки

Опубликован

23.09.2025

Выпуск

№ 3 (2025): Вестник антропологии

Раздел

Этнография в музеях Европы: К вопросу об интерпретациях и конструировании традиций